Историјат

О школовању ученика-будућих занатлија, говори се први пут у  уредби српског кнеза Александра Карађорђевића 1858. године. Уредбом је било предвиђено да на учење свих заната, изузев трговачког, могу бити примани и “они који не знају читати и писати”. Законодавство Кнежевине Србије предвидело је 1864. године оснивање школа у којима би се будуће занатлије обучавале “писању и рачунању”.    

У Чачку су почетком двадесетог века били организовани курсеви за описмењавање младих радника и шегрта. Прва занатско-трговачка школа је почела са радом 25. августа 1903. године по одобрењу Министарства народне привреде и трговине. Школа је отворена под покровитељством Трговачко-занатлијске омладине Чачка и радила је све до Првог светског рата. Настава се одвијала у згради Гимназије чији су професори и изводили наставу.  

После рата школа је почела са радом 1919. године, али имала је проблеме са простором за одржавање наставе. Настава се изводила у згради Основне школе у Чачку. Следећих школских година рад школе се нормализовао. Школске 1922/23. уписано је 398 ученика, да би наредних година број варирао, све до 1940. године када је настава због рата прекинута. Углавном су били заступљени општеобразовни предмети, док стручни слабо или никако. У времену од 1941-1945. школа због рата и окупације није радила.  

Након Другог светског рата школа започиње рад као стручна продужна школа. Настава се изводила у просторијама Основне школе „Војвода Степа“. Школа је као таква радила до 1952. године. Истовремено, у том периоду одлуком Министарства народне одбране и Централне управе Војне индустрије Југославије, при тадашњем војном предузећу “Боба Милетић”, основана је Војно-индустријска школа, која је радила до 1952. године 

Од школске 1952/53. године постоји “Школа ученика у индустрији и занатству” која је почела са радом са 283 ученика, а први управник Школе био је Михаило Шевић. Ученици су уписивани све до 31. децембра, имали су неједнаку школску спрему; радило се без добијеног наставног плана и програма што је све имало утицаја на успех и дисциплину, а то се види по томе што је просечна оцена свих предмета од I до III разреда била 2,70. Ова школа се трансформише у „Школу ученика у привреди“ која као таква траје до октобра 1966. године. 

Одлуком Општине Чачак 1. октобра 1966. године оснива се “Металски центар са практичном обуком” којидобија назив “Бранко Милошевић-Металац”. Школа је преживела искушења усмереног образовања, али увек, и пре свега, у овој школи су се изучавала занимања машинске струке, па због тога 1980. добија назив Машинска школа “Бранко Милошевић-Металац”. Настављајући традицију тог првог послератног образовања за занимања машинске струке школа је одиграла значајну улогу у целокупном развоју просвете и културе, а посебно у развоју машинске индустрије у нашем граду и околини. Од маја 2003. године с обзиром да школује ученике у два подручја рада школа мења име и постаје „Машинско-саобраћајна школа“. 

Пратећи савремене трендове и реалне потребе школа је од 2003. године укључена у Програм реформе средњег стручног образовања, а бројним активностима и пројектима додатно су унапређени капацитети за побољшање васпитно-образовног процеса. Долази до школовања огледних образовних профила и увођења нових подручја рада и занимања.  

Од 2008. године у школи се образују ученици за уметничке образовне профиле, а истовремено је започето и школовање техничара мехатронике који су у подручју рада електротехника и машинство и обрада метала. Од 2017. године у школи почиње школовање ученика модних кројача у подручју рада текстилство и кожарство по моделу дуалног и кооперативног  образовања. 

Унапређењем услова рада, стручним усавршавањем наставника, бољом сарадњом са социјалним партнерима и реализацијом бројних пројеката школа и запослени у њој су постали носиоци реформских активности средњег стручног образовања у нашем граду, али и у целој Србији.