Историјат школе

    О школовању ученика-будућих занатлија, говори се први пут у  уредби српског кнеза Александра Карађорђевића 1858. године. Уредбом је било предвиђено да на учење свих заната, изузев трговачког, могу бити примани и “они који не знају читати и писати”. Законодавство Кнежевине Србије предвидело је 1864. године оснивање школа у којима би се будуће занатлије обучавале “писању и рачунању”.  

    У Чачку су почетком двадесетог века били организовани курсеви за описмењавање младих радника и шегрта. Прва занатско-трговачка школа је почела са радом 25. августа 1903. године по одобрењу Министарства народне привреде и трговине. Школа је отворена под покровитељством Трговачко-занатлијске омладине Чачка и радила је све до Првог светског рата. Настава се одвијала у згради Гимназије чији су професори и изводили наставу.

    После рата школа је почела са радом 1919. године, али имала је проблеме са простором за одржавање наставе. Настава се изводила у згради Основне школе у Чачку. Следећих школских година рад школе се нормализовао. Школске 1922/23. уписано је 398 ученика, да би наредних година број варирао, све до 1940. год. када је настава због рата прекинута. Углавном су били заступљени општеобразовни предмети, док стручни слабо или никако. У времену од 1941-1945. школа због рата и окупације није радила.

                Након Другог светског рата школа започиње рад као стручна продужна школа. Настава се изводила у просторијама Основне школе „Војвода Степа“. Школа је као таква радила до 1952. године. Истовремено, у том периоду одлуком Министарства народне одбране и Централне управе Војне индустрије Југославије, при тадашњем војном предузећу “Боба Милетић”, основана је Војно-индустријска школа, која је радила до 1952. године

                Од школске 1952/53. године постоји “Школа ученика у индустрији и занатству” која је почела са радом са 283 ученика, а први управник Школе био је Михаило Шевић. Ученици су уписивани све до 31. децембра, имали су неједнаку школску спрему; радило се без добијеног наставног плана и програма што је све имало утицаја на успех и дисциплину, а то се види по томе што је просечна оцена свих предмета од I до III разреда била 2,70. Ова школа се трансформише у „Школу ученика у привреди“ која као таква траје до октобра 1966. године.

                Одлуком Општине Чачак 1. октобра 1966. године оснива се “Металски центар са практичном обуком” који добија назив “Бранко Милошевић-Металац”. Школа је преживела искушења усмереног образовања, али увек, и пре свега, у овој школи су се изучавала занимања машинске струке, па због тога 1980. добија назив Машинска школа “Бранко Милошевић-Металац”. Од маја 2003. године с обзиром да школује ученике у два подручја рада школа  постаје "Машинско-саобраћајна школа".

                Из свега наведеног може се видети да школа наставља традицију тог првог послератног образовања за занимања машинске струке. Школа је одиграла значајну улогу у целокупном развоју просвете и културе, а посебно у развоју машинске индустрије у овом крају после Другог светског рата.

                Од 2003. године Машинско-саобраћајна школа је укључена у Програм реформе средњег стручног образовања, који је финансиран од стране Европске уније, посредством Европске агенције за реконструкцију. Учешћем школе у Програму реформе средњег стручног образовања додатно су унапређени капацитети за побољшање васпитно-образовног процеса (образовањем ученика за нове образовне профиле, запошљавањем великог броја наших ученика, образовањем веома успешних студената за Универзите широм Србије, оснивањем Центра за нове технологије, организацијом пројекта „Боља припремљеност младих за запошљавање“, успостављањем боље сарадње са социјалним партнерима...).

                Све је то допринело да школа и запослени у њој постану носиоци реформских активности у средњем стручном образовању у нашем граду, али, слободно се може рећи, и у целој Србији.

    © 2018 Mašinsko-saobraćajna škola Čačak